Predlog da vlada RS pokrene inicijativu prema vladama S. Makedonije i BIH za ukidanje evidencionih markica za brašno
Poslovno udruženje Žitounija, Novi Sad je Vladi Republike Srbije 15. oktobra 2020.godine, dostavilo Predlog da Vlada Republike Srbije pokrene inicijativu prema vladama Severne makedonije i BiH za ukidanje evidencionih markica za brašno, uz sledeće :
OBRAZLOŽENJE
Poznato je da je EU objavila Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan. Bolje povezivanje ekonomija zapadnog Balkana - unutar regiona i sa EU - je prioritet postavljen u ovom dokumentu. EU će težiti približavanju regiona jedinstvenom tržištu EU. Zapadni Balkan bi trebalo da razvije zajedničko regionalno tržište, kao odskočnu dasku za bližu integraciju regiona sa jedinstvenim tržištem EU, već pre nego što pristupe Uniji. Prema studiji Svetske banke, takva pojačana tržišna integracija zapadnog Balkana mogla bi regionu doneti dodatnih 6,7% BDP-a (Tekst je kompletno citiran iz navedenog programa).
Jedan od osnovnih ciljeva navedenog programa je da oslobodi neiskorišćeni ekonomski potencijal regiona i značajan prostor za povećanu ekonomsku saradnju i trgovinu unutar regiona Zapadnog Balkana. Ono što je posebno interesantno za delatnost prerade žitarica (kao značajnog izvoznika brašna), a usko je vezano za dosadašnje funkcionisanje regionalnog tržišta (što je delimično posledica nedorečenosti i neeefikasnosti CEFTA sporazuma), je sledeće:
da će u cilju razmatranja mogućnosti povećanja trgovinu između EU i regiona, posebna pažnja biti posvećena analizi i rešavanju necarinskih barijera i uklanjanju tehničkih barijera u trgovini, istovremeno obezbeđujući jednake uslove za sve aktere na tržištu
da će se olakšati trgovina poljoprivrednim proizvodima u skladu sa sanitarnim i fitosanitarnim zahtevima EU, putem integrisanog sistema upravljanja.
S tim u vezi ukazujemo na sadašnje probleme vezano za izvoz brašna:
SLUČAJ SEVERNA MAKEDONIJA:
Izvoznici brašna za ljudsku ishranu iz Srbije su u prethodnom periodu imali vrlo negativna iskustva sa S Makedonijom jer se obaveza stavljanja makedonskih markica za brašno prilikom izvoza u Makedoniju vrlo često zloupotrebljavano i pretvaralo se u ozbiljnu necarinsku barijeru, čiji je neposredan rezultat bio otežan (usporen) izvoz i stvaranje nepotrebnih troškova u izvozu. Iako je sa Vladom Makedonije još 2018.godine dogovoreno da će se markice za brašno ukinuti , to do danas nije urađeno.
Napominjemo da godišnji izvoz brašna iz Srbije u Severnu Makedoniju u proseku iznosi oko 45.000 tona te da je Severna Makedonija najveći kupac brašna iz Srbije.
SLUČAJ BIH:
Izvoznici brašna iz Srbije u BiH imaju obavezu da prilikom izvoza brašna stavljaju markice za brašno. Problem je da markice po dimenzijama i kvalitetu papira ne odgovaraju aparatima za automatsko lepljenje markica, te se moraju ručno lepiti, što sa sobom povlaći angažovanje fizićke radne snage i stvara znatne nepotrebne troškove.
Napominjemo da godišnji izvoz brašna iz Srbije u BiH u proseku iznosi oko 40.000 tona.
NAPOMENA:
Srbija je svoje propise o stavljanju markica za brašno ukinula sa 31.12.2018. godine, što je u skladu sa propisima EU, jer EU ne priznaje korišćenje markica za brašno kao vid kontrole tržišta brašna (podsećamo da je R Hrvatska danom ulaska u EU morala ukinuti svoje markice za brašno).
PREDLOG
Imajući u vidu sve napred izneto, predloženo da Vlada Republike Srbije zvaničnim putem podnese inicijativu Vladama Republike Makedonije i Bosne i Hercegovine da u cilju unapređenja međusobne trgovine brašnom, eliminisanja nepotrebnih troškova i prilagođavanja propisima EU, ukinu svoje propise o obavezi stavljanja evidencionih markica za brašno.
NAPOMENA:
Kabinet Vlade Republike Srbije obavestio je Žitouniju da je predmetna inicijativa prosleđena Ministartsvu trgovine, turizma i telekomunikacija na nadležni postupak.
