SMANJENJE BROJA ZANATSKIH MLINOVA
Poslovno udruženje Žitounija, Novi Sad (udruženje industrijskih mlinova i proizvođača testenina) je u cilju sagledavanja rada i prisustva sive ekonomije u mlinskoj delatnosti prikupilo podatke o realizaciji obaveza propisanih Zakonom o bezbednosti hrane.
Žitounija je napravila detaljan pregled broja preduzetnika iz delatnosti mlinske proizvodnje (šifra delatnosti – 106100) koji su kao takvi registrovani u APR. Detaljnim uvidom u zvanične evidencije (APR), konstatovano je sledeće:
• ukupan broj registrovanih preduzetnika................ 231
• Ukupan broj brisanih iz APR................................ 146
• Ukupan broj aktivnih......................................... 85.
Žitounija je konstatovala da, iako je veliki broj preduzetnika iz mlinske delatnosti u poslednjih nekoliko godina zatvoren (brisan iz registra APR), ipak je značajan broj preduzetnika još uvek aktivan (85).
Na inicijativu Žitounije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Sektor poljoprivredne inspekcije, Centralni registar) dostavilo nam je podatke o upisu mlinova preduzetnika u Centralni registar. Napominjemo da je upis svih proizvođača hrane u Centralni registar imperativna, a ne fakultativna, obaveza.
Centralni registar nam je dostavio sledeće detaljne podatke za 85 mlinova preduzetnika:
• mlinovi preduzetnici upisani u Centralni registar......................47
• mlinovi preduzetnici koji nisu upisani u Centralni registar.........38
Prema slobodnoj proceni Žitounije, aktivni mlinovi preduzetnici godišnje samelju cca 100.000 tona pšenice. Među njima ima i nekoliko kapaciteta srednje veličine. Ipak najveći broj preduzetnika iz ove delatnosti su sitni proizvođači koji godišnje samelju od nekoliko stotina do hiljadu ili dve hiljade tona pšenice. Što se tiče poreskog statusa, prema našim računicama, svi preduzetnici koji godišnje melju najmanje 400 tona pšenice moraju biti u sistemu PDV-a jer njihov godišnji prihod prelazi 8 miliona dinara (ne mogu biti paušalci). To znači da je njihova obaveza da budu u sistemu PDV, odnosno da prilikom kupovine pšenice plaćaju PDV (ako su prodavci pravna lica) ili PDV nadoknadu (ako su prodavci pšenice fizička lica), kao i na svoje proizvode (brašno za ljudsku ishranu i stočno brašno) obračunavaju i plaćaju PDV.
Ako navedeni mlinovi nisu u sistemu PDV-a, imamo razloga da verujemo da većina radi u ''sivoj zoni poslovanja'', i kao takvi se na tržištu pojavljuju kao nelojalna konkurencija mlinovima iz legalne zone a državni budžet ostaje zakinut za odgovarajući iznos PDV-a.
U skladu sa napred navedenim, Žitounija je od nadležnog ministarstva zahtevala da njihovim evidencijama izvrše internu proveru, a po potrebi i eksternu kontrolu, koji mlinovi – preduzetnici, sa dostavljenog spiska nisu u sistemu PDV-a, a morali bi biti.
U skladu sa nalazom kontrole, Žitounija očekuje da se prema mlinovima koji ne poštuju pozitivne zakonske propise preduzmu odgovarajuće mere iz domena nadležnosti ministarstva.
