Aktivnosti Žitounije za vreme trajanja vanrednog stanja zbog COVID-19
Za vreme trajanja vanrednog stanja zbog COVID-19, Žitounija je vrlo intenzivno radila (uključujući i subote i nedelje) sa osnovnim zadatkom da članice udruženja u novonastalim okolnostima održe proizvodnju i prodaju na domaćem i ino tržištu.
Odlukom o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo (''Sl.glasnik RS'' br. 28/2020) koju je donela Vlada RS 14.03.2020.godine, između ostalog privremeno je zabranjen i izvoz brašna. Zabrana je uvedena u subotu a već istog dana je Žitounija (Đurović, Šajatović) intenzivno krenula sa izuzetno argumentovanom inicijativom da se brašno skine sa liste proizvoda koji ne mogu da se izvoze. Već posle sedam dana (sledeće subote) zabrana izvoza brašna je ukinuta. S obzirom da je nastala dobra konjuktura na ino tržištu, članice, i ostali proizvođači brašna, su istu dobro iskoristili tako da je znatno povećan izvoz brašna. U martu je izvezeno16.214 tona a u aprilu 19.491 tonu (prosek u prethodnih osam meseci iznosio je 11.824 tone), i to sa povećanim cenama (oko 250 E/t za T-500. 25/1). Međutim, u maju mesecu je prestala konjuktura izvoza brašna (verovatno je glavni razlog jer su uvoznici napunili zalihe), te je iz tog razloga mesečni izvoz bio najmanji u proteklih jedanaest meseci tekuće ekonomske 2019/20 godine i iznosio je svega 6.370 tona.
U martu i aprilu zabeležena je značajna konjuktura, domaća i izvoz na, na tržištu testenina međutim, u maju mesecu konjuktura je prestala i sve se vratilo na prethodno stanje.
Država je donela i Odluku o ograničenju visine cena i marži osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme (''Sl.glasnik RS'' br.35/2020.g.) kojom je između ostalih proizvoda, zamrznuta cena brašna na zatečenom nivou na dan 5. mart 2020.godine. S obzirom da je cena merkantilne pšenice počela da raste, došlo je do dispariteta cena pšenice i brašna tj. ''makaze cena'' su se otvorile na štetu mlinske industrije. Žitounija je na ovu činjenicu upozorila ministarstva trgovine i poljoprivrede, kao i Privrednu komoru Srbije. Radi rešavanja ovog problema bilo je raznih ideja: od zamrzavanja cena pšenice, do intervencije RR (predlog Žitounije), međutim na kraju je (dosta kasno – 16.aprila 2020.g.) doneta izmena odluke kojom je omogućeno ponovo slobodno formiranje cena brašna.
Treba takođe napomenuti da je polovinom maja omogućen izvoz pšenice u Kosovo, a krajem marta i izvoz brašna. Do kraja aprila, izvezeno je 19.891 tona pšenice i 2.886 tona brašna. Od 1. maja 2020.godine, ponovo je aktivirana ''stara mera '' - posebna dažbina na uvoz brašna iz Srbije u iznosu od 40 E/t (koja je prvi put uvedena 23.oktobra 2017.godine) te je izvoz brašna ponovo gotovo zamro (u maju je izvezeno svega 404 tone brašna). Od 1. juna Kosovo je, kao tzv. ''recipročnu'' meru zauzelo stav da svaka roba iz Srbije mor na dokumentima imati odrednicu izvoza ''Republika Kosovo'', što za sve robe iz Srbije znači apsolutni prestanak bilo kakvog izvoza. Od 6. juna povučene su tzv. ''recipročne mere'' uz otvorenu mogućnost ponovog uvođenja, što opet stvara veliku neizvesnost u pogledu izvoza brašna na KiM.
NAPOMENA:
Važno je napomenuti da je za sve vreme trajanja vanrednog stanja Žitounija svojim dokumentovanim podacima i konkretnim predlozima, imala vrlo cenjen status i uvažavanje od strane nadležnih ministarstava poljoprivrede i trgovine i Privredne komore Srbije.
